Љета 1992. године Српској Републици БиХ промијенили смо назив у Република Српска.
Још од јуна мјесеца често се, на заједничким састанцима у Предсједништву, у паљанској „Кикинди“, разговарало о дефинитивном имену републике коју градимо. Било је подијељених мишљења; једни су заговарали да у називу републике и даље остане Босна и Херцеговина, а други су, пак, били за „брисање“ Босне и Херцеговине из назива. Превагнули су аргументи ових других па је Српској Републици БиХ, на скупштинском засједању у августу 1992, укинут додатак БиХ. Међутим, укидањем тог додатка, примијетили смо, да је, у први план, избила ријеч република. С обзиром на то да републиканско уређење није био наш главни циљ, одлучили смо, да промјеном реда ријечи у називу, нагласимо да ми, прије свега, стварамо Српску.
Тако је и урађено.
Др Драган Ђокановић, Скупштина српског народа БиХ, 1992.
На наредној скупштини, у септембру 1992, приликом стандардне процедуре усвајања записника са претходне сједнице, само је констатовано да се десио пропуст и да је стенодактилограф умјесто Република Српска, случајно написао Српска Република. Од тада се усталио назив – Република Српска.
Лично сам био за једноставно рјешење, а желећи да српска република и својим именом симболише, првенствено, нашу слободу и сувереност, на неколико тих радних састанака истицао сам да је варијанта – Република Српска, апсолутно одговарајућа. Међутим, нисам се тим дилемама нешто посебно оптерећивао; више сам бринуо о томе да наша република, како год да се зове, једног дана, постане међународноправни факат, да нам дјеца имају гдје да живе и да их више нико, и никада, на овом простору, не може да прегласа.
(Из књиге "Република Српска од идеје до Дејтона", аутор: Драган Ђокановић)