Прије 29 година, 3. јануара 1992, у Скупштини Југославије, у дану у којем је та федеративна држава још увијек била чланица ОУН, отворио сам један велики политички скуп и њиме предсједавао...
Да би се што правилније схватила ова моја (и историјска) прича, наглашавам да су три главна политичка циља за које сам се залагао и ради којих сам почетком маја 1990. године основао и политичку странку, били демократизовање федеративне Југославије, демократизовање Босне и Херцеговине и очување уставне равноправности Срба, Муслимана и Хрвата у њој...
Тај 3. јануар 1992. године био је дан покушаја очувања Југославије; дан до којег сам стигао захваљујући личној вјештини и везама које сам у претходној години остварио са једним бројем тадашњих политичара у БиХ. Ти људи су, од марта 1991, подржавали моју иницијативу очувања савезне државе Југославије, останка БиХ у њој и упорно ме, током цијеле 1991. године, слиједили на том политичком путу...
За потпуније разумијевање ове моје приче, неопходно је да наведем један разговор, обављен три мјесеца прије тог 3. јануара 1992, у којем ми је Алија Изетбеговић рекао да "Муслимани не могу остати у крњој Југославији, да у неком будућем рату у тој држави два милиона Муслимана нема никаквих шанси против девет милиона Срба, те да Муслимани и БиХ могу остати у Југославији само ако су ту Хрватска и Словенија..."
Не бисмо ми били тврдоглави да свако не гура по своме!
Муслимани нису жељели да остану у смањеној ("крњој") Југославији, а ми, Срби из БиХ, нисмо жељели да напустимо федерацију у којој су нам Србија и Црна Гора...
У таквој политичкој ситуацији десио се тај 3. јануар 1992. године!
Текст који су потписали учесници скупа у Скупштини Југославије звао се Конвенција о Југославији. У њему смо се позвали на, Уставом СФРЈ, гарантовано право суверених југословенских народа да остану у својој држави...
Шест дана након тог 3. јануара 1992, на скупу српских политичара и српских посланика Скупштине СРБиХ (у исто вријеме и посланика новопроглашене Скупштине српског народа у БиХ), у сарајевском хотелу Холидеј Ин, потписао сам и Декларацију о проглашењу Републике српског народа у БиХ "као федеративне јединице у савезној држави Југославији"...
(Др Драган Ђокановић, 03. јануар 1992)
