Радни дан на сарајевској Педијатријској клиници почињао је љекарским састанком којег је водио шеф клинике и на којем је главни дежурни педијатар реферисао шта се дешавало током дежурства његове екипе...
 
Јасмин је био дјечак из Јајца. Лежао је на хематолошком одјељењу, изолован стакленим преградама. Боловао је од леукемије... Током јутарњих визита, брзо би се прошло поред Јасмина. Упознамо се са резултатима његових најновијих налаза и удаљимо. Чували смо га од инфекције...
Јасмин, наравно, није схватао зашто се код других пацијената љекари дуже задржавају, а у његовој близини остану тако кратко... И био је врло тужан због тога...
 
- Јасмине, опет си их преварио! Сви мисле да си болестан, а ја знам да се ти само излежаваш у том свом кревету! - тихо сам му рекао једном приликом и намигнуо.
И "упалило" је! Јасмин се мангупски насмијешио!
Тако је почело наше пријатељство... Током визита углавном је гледао у мом правцу, чекајући да чује шта ћу да му кажем. Намјерно сам остајао посљедњи, говорио му да је "стара варалица" и "пријетио" кажипрстом... Узвраћао је намигивањем и чаробним осмијесима...
 
Главни дежурни педијатар је, и тог јутра, набрајао ко је претходне ноћи примљен на клинику, коме се стање погоршало, гдје су морали да интервенишу... Све је, у том извјештају дежурне педијатријске екипе, било уобичајено осим ријечи: "Егзитус леталис: Јасмин Пуљо, хематолошко одјељење."
Бол у грудима и сузе које нити сам могао нити хтио да сакријем...
 
(Др Драган Ђокановић, 27. март 2021)