Влада Републике Српске би требало да уважи знања до којих се стигло на основу широког спектра добијених података, информација и анализа стручњака, академика и новинара о ИНКЛУЗИВНИМ (САМООДРЖИВИМ) економијама.
Широм свијета се видјело да такве економије повезује пет истих карактеристика: партиципација (учествовање), капитал, раст, одрживост и стабилност.
Актуелно економско стање у Републици Српској налаже да се побројане економске одреднице почну што брже примјењивати!
Да појасним:
1. Учествовање - Становници Републике Српске требало би у потпуности да учествују у економском животу и имају већу улогу у креирању своје будућности. Законодавство Републике Српске мора им омогућити да лакше приступе и успјешније учествују на тржишту као радници, потрошачи и власници предузећа. Транспарентност и добро познавање правила и норми омогућиће људима да започну посао, пронађу посао или се укључе на тржиште. Влада Републике Српске мора, својим грађанима-предузетницима, помоћи да им модерне технологије учини доступним, а све у циљу обезбјеђивања већих појединачних прихода и добробити цјелокупне заједнице.
2. Капитал - Сви сегменти друштва у Републици Српској, посебно сиромашне или социјално угрожене категорије, потребно је оспособити и мотивисати да искористе могућности наведене у претходном одломку...
Економску неједнакост међу становницима боље је смањивати неголи повећавати!
Становници Републике Српске морају имати једнак приступ чвршћим економским основама (то ћу да објасним у неком другом чланку, наредних дана), укључујући једнак приступ одговарајућим јавним добрима, услугама и инфраструктури, као што су јавни превоз, образовање, чист ваздух и вода.
3. Раст - Економију Републике Српске требало би довести у стање да производи довољно домаће робе и услуга и да на тај начин омогући веће благостање у републици и веће могућности за напредак... Добрих послова биће све више, а могућност запошљавање ће такође расти.
Повећаваће се приходи, посебно унутар сиромашних породица. Значи, економски систем треба трансформисати за бољитак свих, нарочито сиромашних категорија становништва. Праћење економског раста и трансформације привреде не би требало да се огледа само у стандардним мјерама попут БДП-а, већ мора укључити и друге резултате који биљеже укупну добробит.
4. Стабилност - Појединци, заједнице, предузећа и Влада Републике Српске морају имају довољан степен повјерења у своју будућност и повећану способност предвиђања добрих резултата својих економских одлука. Појединци, домаћинства, заједнице и предузећа морају постати довољно сигурни да би инвестирали у своју будућност. У таквом друштвеном миљеу економски систем републике постајаће све отпорнији на шокове и стресове, посебно на поремећаје с несразмјерним утицајем на сиромашне или рањиве категорије становника.
5. Одрживост - Постигнуто економско и социјално богатство потребно је (то морамо научити) одржавати деценијама, да бисмо и код будућих нараштаја створили навику чувања и поштовања економског генерацијског достигнућа...
Економско и социјално богатство јесу вриједности читавог низа добара која ће доприносити добробити становника Републике Српске, укључујући људски, производни, финансијски и природни капитал.
Када је у питању природни капитал, мораћемо боље чувати природу и враћати јој способност да производи екосистем добара и услуга којe доприносе добробити људи, а ту способност смо јој, и те како, нарушили...
Доношење одлука о одрживој економији мора укључивати дугорочна инвестирања и користи, а не само гледати краткорочне добитке који урушавају темеље нашег имовног стања. И оног који се тиче природних добара, али и оног којег су стекле претходне генерације.
(Др Драган Ђокановић, 15. јануар 2021)