Displaying items by tag: Србија
РУКОВОДСТВА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ ПОКЛЕКЛА СУ, У ФЕБРУАРУ 1992. ГОДИНЕ, ПРЕД ПОЛИТИЧКОМ СНАГОМ ЕВРОПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ...
Др Драган Ђокановић
РУКОВОДСТВА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ ПОКЛЕКЛА СУ, У ФЕБРУАРУ 1992. ГОДИНЕ, ПРЕД ПОЛИТИЧКОМ СНАГОМ ЕВРОПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ...
Петар Шкундрић, генерални секретар Социјалистичке партије Србије, најутицајније партије у тој републици, потписао је, 03. јануара 1992, Конвенцију о Југославији. Шкундрићев потпис тумачио сам као чврсту ријешеност СПС-а и њеног предсједника Слободана Милошевића да ће бити уз нас - Србе из БиХ, а од 9. јануара и Републику српског народа БиХ - у настојањима да останемо у федеративној Југославији и да ћемо, без обзира на све отпоре таквом чину, успјети да конституишемо савезни парламент у року који смо договорили и потписали 03. јануара 1992. године у згради Скупштине Југославије...
Међутим, на првом и једином састанку потписника Конвенције, одржаном у Палати Федерације половином фебруара 1992, генерални секретар СПС-а, упознао је учеснике састанка са припремама руководстава Србије и Црне Горе за стварање двочлане федерације, рекавши да Србија и Црна Гора не могу чекати расплет политичке ситуације у "босанском лонцу"...
Значи, без обзира на то што су српски политичари, у својим говорима и изјавама, стављали акценат на "право народа на самоопредијељење" и налазили упориште у Уставу СФРЈ за такве политичке ставове, ипак се поклекнуло пред "упутствима" Бадинтерове комисије и пред политичком снагом држава чланица ЕЗ. Ћутке је прихваћен став петорице европских судија да су југословенске републике главни носиоци суверенитета, а не југословенски народи...
Нама, Србима из БиХ, није преостајало ништа друго већ да, након што су Србија и Црна Гора прогласиле СР Југославију, радимо на конституисању Српске Републике БиХ, односно Републике Српске, како смо је дефинитивно назвали у љето 1992... (СРПСКА, 10. децембар 2019)
РЕПУБЛИКА СРПСКА ПРОГЛАШЕНА ЈЕ У СКЛОПУ ИНИЦИЈАТИВЕ ЗА ОЧУВАЊЕ ФЕДЕРАТИВНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Конвенција о Југославији је посљедњи покушај очувања СФР Југославије, а десио се 3. јануара 1992. године. На иницијативу политичких странака из Босне и Херцеговине, које су предводили Демократска странка федералиста и Српска демократска странка одржана је, у Великој сали Скупштине СФРЈ у Београду, Конвенција о Југославији.
Био је то велики вишестраначки скуп коме су присуствовале делегације политичких партија из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Македоније и Хрватске (Српска демократска странка).
На скупу су били и чланови Предсједништва СФРЈ, Предсjедник СИВ-а, Предсjедник Скупштине СФРЈ и савезни посланици из Србије и Црне Горе.
Скуп је одржан у организацији Координационог тела Конвенције о Југославији на чијем је челу био др Драган Ђокановић из Сарајева, предсjедник Демократске странке Федералиста, који је званично отворио Конвенцију те њоме предсједавао.
Након цјелодневне дискусије усвојен је и потписан документ назван "Конвенција о Југославији".
Шест дана након скупа у скупштини Југославије и потписивања "Конвенције о Југославији", њени потписници предсједници Демократске странке федералиста Др Драган Ђокановић и Српске демократске странке БиХ Др Радован Караџић, 09. јануара 1992. године, у сарајевском хотелу "Холидеј ин", организују и потписивање Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ као федералне јединице у федеративној Југославији, коју истог дана усвајају посланици Скупштине српског народа БиХ.
Потписници Конвенције о Југославији састали су се 13. фебруара 1992. године, у Палати Федерације, и позвали заинтересоване југословенске републике и савезне органе на очување континуитета Југославије.
Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, 28. фебруара 1992. године, усвојила је Устав Републике српског народа у БиХ (Републике Српске) као федералне јединице у савезној држави Југославији, а у Београду, 27. априла 1992. године, посланици Скупштине СФРЈ из Републике Србије и Републике Црне Горе, проглашавају Устав Савезне Републике Југославије.
(Википедија)